Med ne može da se ušećeri! Da bi se to desilo, med bi onda bio napravljen od šećera, a nije. MED KRISTALIŠE! Šta to otprilike znači: Glukoza, kao jedan od sastojaka meda, ima tendenciju da prelazi, uticajem određenih faktora, iz tečnog u čvrsto stanje. I to je u potpunosti PRIRODAN PROCES. Neke vrste meda krisališu lakše, a neke teže. Recimo, bagremovom medu je potrebno mnogo vremena da kristališe, a med od uljane repice kristališe u roku od gotovo nedelju dana! Suncokretov med kristališe u roku od dva ili tri meseca od trenutka vrcanja, zatim lipov ili livadski med. Med u kristalisanom stanju se razlikuje od meda u tečnom stanju jedino po tome što ga je teže namazati na hleb. Nema više nikakve razlike. A to što med uglavnom vidite u tečnom stanju, znači da pčelari prolaze kroz velike muke da med dekristališu i vrate u tečno stanje, jer je u našim krajevima mišljenje da med ne valja ako je „ušećeren“. Upravo zbog toga, ukoliko vidite, na primer, livadski med koji i posle više meseci nije počeo da kristališe, zapitajte se da li je taj med produkt nečeg drugog, a ne pčela?
Na kristalizaciju meda utiču razni faktori. Transport na primer, odnosno mućkanje ili „treskanje“ ambalaže sa medom, zatim mešanje, koje dovodi do kristalizacije, a naknadnim mešanjem kristalisanog meda i do pravljenja „kreme“ od meda. Promene temperature takođe imaju veliki uticaj na kristalizaciju meda. Dok je okolina u kojoj se drži med sa temperaturom od 18 i više stepeni, značajno će usporiti proces, kao i veoma niske temperature. Ali, kristalizacija će se znatno ubrzati ako je temeperatura okruženja meda oko 10 podeoka.
Dakle, slobodno kupujte kristalisani med. Ako ništa drugo, onda bar možete biti sigurni da ste kupili pravi, prirodni med.
О КРИСТАЛИСАЊУ МЕДА